СПОРТ И ПРАВОСЛАВЉЕ
Један од главних разлога зашто сам постао тренер јесте родољубље и лична мисија повезивања Спорта и Православља, тј. вере, како бисмо квалитетније утицали на развој личности деце и омладине.
Укратко мој пут Спорта и Православља изгледа овако:
1. Од своје дванаесте године примењивао сам молитву пре тренинга/утакмице и захваљивао се Богу после тренинга/утакмице.
Поред велике Љубави према тренингу, молитва ми је омогућавала да на тренинге/утакмице долазим смирен и фокусиран што је било од изузетне важности за рационалну употребу велике енергије коју сам испољавао током рада/перформанса/игре. Таква посвећеност и приступ повећали су ми квалитет рада на тренингу и утакмицама. Пост и током највећих спортских напора представљао је моју предност у такмичењу са самим собом, а опет у функцији доприношења екипним циљевима/игри. Ово је један од примера аутогене психолошке припреме спортиста.
2. Своје животно искуство повезивања Спорта и Православља почео сам да преносим кроз рад са младима.
Прво сам радио са децом из целе Србије која би се нашла на летњем кампу (више информација на крају странице), затим као тренер ватерполо клуба „Српски витезови“ (постојао од маја 2007. до априла 2012. године у Београду) и последњих година самостално. Поред тренинга, значај летњег кампа је у духовном учењу и часовима веронауке који су организовани кроз интеракцију са децом, прилагођени њиховом узрасту, без дубоке филозофије и догме. Рад је заснован на уравнотеженом телесном, умном и духовном развоју (човек је спој ума, тела и духа). Поред примарне вештине, за спорт је битан спортиста који развија своју личност, карактер и шири поглед на себе и свет око себе.
3. Резултати рада у повезивању Спорта и Православља дају одличне резултате.
На основу континуираног, десетогодишњег рада са децом и омладином узраста 5-18 година добили смо одличне резултате у развоју њихових личности. Иако наведени резултати нису метрички одредиви, већ је сагледана свеукупна „слика“ појединачног бића, код наведене деце приметан је висок ниво поштовања, доброг васпитања, општег образовања, дисциплине, истрајности, саосећајности и стрпљења. Све наведене особине битне су за спортисту, а на представљени начин Православље спорту даје потпуну димензију и смисао.
Како ова моја тема није случајна, дубље корене и одговоре можете наћи у причи о Православном летњем кампу веронауке у цркви Јасенак надомак Смедерева. У наредним редовима преузмите:
⋆ Интернет везе:
1. Репортажа о малим ватерполистима
2. Интернет страница – Ускоро
3. Јутјуб канал
⋆ Документа за преузимање (ПДФ):
Овакав концепт рада траје и наставиће се на многаја љета. За више информација слободно ми се обратите.
Предраг Кљакић
Члан Школског одбора Православног летњег кампа веронауке у Јасенку
„Моја политика је – Боље данас и сутра Србије кроз дугорочан и сврсисходан рад са децом и омладином.“
Напомена: Уз уважавање слободе вероисповести, Православље је наведено као конкретан пример који сведочи о истинитим догађајима и позитивним ефектима истих. Сви полазници Православног летњег кампа веронауке у Јасенку долазе добровољно и уз сагласност својих родитеља / старатеља.
Galerija
